Problemi s vlastitom agresijom
Problemi s vlastitom agresijom
Agresivno ponašanje opisuje namjera nanošenja štete. Ta šteta se može nanositi drugoj osobi, životinji, biljci ili predmetu. Agresija je normalna reakcija na osobnu ugroženost i tijekom evolucije je služila opstanku naše vrste. Problem se javlja u današnje vrijeme kada agresivno ponašanje više nije potrebno u velikoj većini svakodnevnih situacija.
Muškarci češće imaju poteškoća s otvoreno agresivnim ponašanjem kao što su upotreba fizičke sile i deranje, dok je kod žena učestalija tako zvana pasivna agresija. Pri pasivnoj agresiji osoba stvara dojam da se ne ljuti i da je sve u redu, a onda se ne ponaša u skladu s dogovorom, izbjegava drugu osobu, predbacuje joj dvoznačne komentare, ogovara ju i slično. U oba slučaja je zajedničko što se drugim osobama nanosi šteta te se kvari odnos s njima, a samim time dugoročno nastaje i šteta za osobu koja se agresivno ponaša.
Agresivnom ponašanju najčešće prethode bijes i agresivne misle. Svakome se dogodi da ponekad osjeća bijes i želju da naudi drugome ili se iskali na nekom predmetu no problem nastaje kada su te misli učestale. Neovisno o tome da li su bijes i agresivno ponašanje normalne reakcije u određenoj situaciji, njihovo učestalo ponavljanje dovodi do štetnih posljedica i za okolinu i za zdravlje pojedinca. Dodatno, agresivno ponašanje u ljutnji ne dovodi do dugoročnog smanjenja ljutnje već donosi samo trenutno olakšanje. Takvo ponašanje dugoročno povećava agresivnost osobe te ona sve češće agresivno reagira.
Ljudi se razlikuju s obzirom na to koliko se lako naljute, koliko se lako prestanu ljutiti te koju snagu ljutnje osjećaju. Isto tako razlikujemo se po vjerojatnosti agresivnog reagiranja kada smo ljuti. Dobra vijest je da psihoterapija uspješno pomaže u smanjenju agresivnog ponašanja te kontroli i zamijeni agresivnih misli. Psihoterapijom učimo nove načine reagiranja na iste situacije te tako poboljšavamo kvalitetu vlastitog, ali i života drugih osoba.